Ограничите им вести, савети Института за ментално здравље.
Проблеми са менталним здрављем већине деце обично се решавају око годину дана након насиља из ватреног оружја.
Клиника за децу и омладину Института за ментално здравље објавила је упутства за понашање према деци, а након пуцњаве у ОШ "Владислав Рибникар" у Београду, у којем је страдало 8 деце и један радник, а рањено 6 ђака и наставница историје.
Савети су намењени свима у заједници у целини - од ученика, преко родитеља, наставника.
- У овом тешком и трауматичном тренутку за породице настрадале деце, њихове школске пријатеље, наставнике, али и целу Србију, потребно је да сви схватимо своју одговорност у преброђивању и помоћи онима који су најпогођенији. Од родитеља, до стручњака, наставника и медија, сви морамо
да будемо подршка једни другима и да схватимо да смо заједно у овоме и да само тако можемо иоле да умањимо ефекте ове страшне трагедије.
Институт за ментално здравље отвара телефонске линије за све којима је потребна психолошка подршка у овом тренутку, а врата институције су отворена и за разговор уживо - напомињу из Института за ментално здравље.
БРИГА О ДЕЦИ
Прво и основно је збринути дете које је било изложено трауми, без притисака и објашњења уколико оно то не захтева у датом моменту. Збринути тегобе акутне реакције на стрес (узнемиреност, плач, напетост, потешкоће са спавањем и слично).
Што се тиче комуникације с децом у наредним данима, препоруке су:
- Покушајте да задржите рутине што је могуће нормалније. Деца добијају сигурност од предвидљивости рутине, укључујући похађање школе.
- Ограничите излагање телевизији и вестима.
- Будите искрени са децом и поделите са њима онолико информација колико су у развоју у стању да поднесу. Разговарајте на нивоу детета. Када разговарате са децом, прилагодите разговор њиховом узрасту и нивоу разумевања. Млађа деца можда неће разумети комплексност школских пуцњава и требаће једноставније објашњење.
- Слушајте страхове и бриге деце.
- Потврдите осећања: Важно је да деци потврдите да су њихова осећања важна и да је у реду да се осећају како се осећају. Дајте им до знања да су њихови страхови и бриге оправдани и да ће одрасли учинити све што је у њиховој моћи да заштите њихову безбедност.
- Будите доступни. Деци треба да буде доступан одрасли који их може слушати, пружити подршку и одговарати на питања која имају. Одрасли би требало да буду доступни деци пре, током и после школске пуцњаве.
- Уверите децу да је свет добро место за живот, али да постоје људи који раде лоше ствари.
- Фокусирајте се на позитивне акције. Након школске пуцњаве, фокусирајте се на позитивне акције које
се предузимају како би се смањио ризик од сличних догађаја у будућности. Деци треба рећи да се
одрасли труде да заштите децу и да раде на проналажењу решења за овај проблем.
Шта родитељи могу дугорочно очекивати код деце?
Проблеми са менталним здрављем већине деце обично се решавају око годину дана након насиља из ватреног оружја.
Дете у том периоду може да:
- Осећа страх или забринутост за друге
- Боји се другог пуцања
- Избегава пријатеље или друштвене ситуације
- Једе или спава другачије
- Буде мање способно да се фокусира
- Има главобоље или болове у стомаку
- Разговара о догађају или пуно или никако
- Има јаке емоционалне или физичке реакције на медије или звукове
Шта можете учинити у том периоду да им помогнете?
- Понудите се за разговор.
- Обавестите их да сте ту да разговарате и да одговорите на питања о било чему у вези са инцидентом, укључујући њихову сопствену безбедност. У реду је не знати све одговоре. Нека ваше дете зна да није само у својим осећањима, и како год се осећа да је у реду.
- Ако су били умешани, уверите дете да ништа није њихова кривица. Ако дете не жели да прича, реците му да сте ту ако или када буде спремно за разговор.
Промовишите бригу о себи. Охрабрите своје дете да нормално једе и пије, одмара се и вежба. Ако дете не жели да разговара са другима или да присуствује догађајима, обавестите га да је то у реду. Држите структуру на месту. Нека време спавања, распоред оброка и друга породична правила буду доследни.
- Можда ћете желети да пажљивије посматрате шта ваша старија деца раде и са ким се друже, бар на кратко.
- Разговарајте о понашању. Охрабрите своје дете да изрази своја осећања на безбедан начин.
- Помозите им да схвате да су понашања попут самоповређивања и употребе супстанци опасни начини за суочавање са трауматским догађајем.
- Уколико је потребно уведите нове начине суочавања са осећањима, попут вођења дневника или испробавања новог хобија.
- Ограничите излагање медијима. Заштитите своје дете од превише медијског извештавања. Проверите одакле добијају информације да бисте покушали и били сигурни да је то тачан извор.
БРИГА О ОДРАСЛИМА
Побрините се за своје ментално здравље.
- Важно је да родитељи, старатељи и учитељи такође брину о свом менталном здрављу након школске пуцњаве.
- Сви који су погођени школском пуцњавом морају бити свесни да је нормално да се осећају анксиозно, депресивно и трауматизовано.
- Важно је потражити помоћ и подршку како би се превазишла та траума и изградило здравије емоционално стање.
- Помоћ може бити од стране пријатеља и породице, али ако осећате да то није довољно не устручавајте се да потражите и стручну помоћ. Разговарајте са другима. Повезивање са људима који се осећају исто, или су били погођени попут вас, може вам пружити утеху.
- Прескочите важне одлуке. Одложите доношење великих одлука док обрађујете ствари и водите рачуна о себи.
- Водите рачуна о својој улози. Ако имате занимање које је посебно везано за масовну пуцњаву (као што је полицајац или наставник), можда ћете бити стално изложени детаљима догађаја дуго након што се заврши. Ово може да продужи трауматизацију.
- Ограничите оно што видите. Ако гледате много прилога - посебно са графичким сликама - то може повећати ниво стреса. Ово може довести до више проблема са менталним здрављем.
- Ограничите оно што видите и не гледајте видео записе ако мислите да би вас могли узнемирити. Ако имате децу, одлучите да ли ћете и како разговарати о догађају. Ограничите њихову изложеност.
МЕДИЈИ
Када је реч о извештавању о школским пуцњавама, новинари и медији имају велику одговорност да не само извештавају о чињеницама, већ и да то учине на начин који је одговоран и саосећајан према онима који су погођени.
Неколико препорука за новинаре и медије у вези са извештавањем о школским пуцњавама:
- Немојте користити сензационалистичке наслове који би могли изазвати панику или додатну анксиозност.
- Поштујте приватност жртава, њихових породица и пријатеља. Немојте објављивати личне информације о њима без њиховог пристанка.
- Будите пажљиви са објављивањем детаља о нападачу.
- Не ширите дезинформације или непроверене информације које би могле повећати панику или изазвати додатну анксиозност.
- Будите пажљиви са коришћењем визуелног материјала, као што су фотографије или видео снимци, који би могли бити узнемирујући за гледаоце.
- Покажите саосећање према жртвама и њиховим породицама, а истовремено будите професионални и објективни у свом извештавању.
- У основи, новинари и медији треба да извештавају о школским пуцњавама на начин који ће помоћи у јавном разумевању догађаја и пружити релевантне информације, док истовремено штите приватност и добробит оних који су погођени. Начин извештавања има директан утицај на ментално здравље како оних директно погођених, тако и читаве популације.
