Учитељ, Радован Павловић, одржао је угледни час из наставе српског језика у ИИ 6 у ИО Злакуса. Наставна јединица: "Лисица и гавран" - народна басна (обрада).
На часу су коришћене иновативне методе (драмски метод - коришћење лутака за драмско извођење и драмски текст аутора), различити облици рада и разноврсна наставна средства.
Лисица и гавран – драматизација басне
1. група
Ликови: Лија и Гавро
(Лисица је спазила гаврана како се спрема да поједе сир)
ЛИСИЦА: Ооооо! Здраво Гавро, кућо стара. Одакле теби за сир пара?
ГАВРАН: Немам Лијо банку жуту, летех тако и спазих га на путу. Морам јести, сир ми прија, од њега ми перје сија.
ЛИСИЦА: Истина је! Перје лепо имаш, црно ко од свиле, многе би га птице од тебе позајмиле. Није ни чудо што си тако леп, нико у шуми нема такав реп.
ГАВРАН: (одушевљено) Право кажеш, Пријо. Нико лешпи у шуми није – такво перје, такво лице, имаш право – од мене нема лепше птице. Да бих имао добар глас овај сир је мени спас.
ЛИСИЦА: (уплашено) Стани, Гавро! Такав кљун, такв стас, зар још хоћеш да уништиш свој предивни глас?
ГАВРАН: (изненађено) Каааакоооо мислиш Прија Лијо!
ЛИСИЦА: Тако ми ове предивне птице не уништавај своје гласне жице. Ниси знао!? Тако ми мога риђег лица, па то у шуми зна свака птица! Одувек сам знала да лепо певаш, а не само да гракћеш и зеваш. Не гутај тај сир, већ пусти свој дивни глас, певај ону твоју, за све нас.
(Гавро запева крештавим гласом : гра, гра, гра...и испусти сир који паде лисици пред ноге)
ГАВРАН: (пева) Гра, гра, гра.
ЛИСИЦА: Ха, ха, ха, ха! Е мој Гавро! кућо стара, немаш сира, а ни за певање дара, још мање памети немаш, за мене је сир, а за тебе је да гракћеш и дремаш.
Лисица и гавран – драматизација басне
2. група
Ликови: Лија и Гавро
(Лисица је спазила гаврана како се спрема да поједе сир)
ЛИСИЦА: (умилно говори и додворава се гаврану не би ли измамила сир од њега)
Гле, гле, мог друга Гавра! Седи на грани и нико му не ремети мир, а друштво му једино прави миришљави сир.
ГАВРАН: (изневерен, љутито говори) Што си дошла главо луда, зар не знаш да ми је доста твојих чуда?! Жртву нову нађи и пусти ме на миру, желим да уживам у овом сиру.
ЛИСИЦА: Зар ти тако сјајан и леп па решио да савијеш реп. Признајем. Јесам била онда јадна. (молећиво говори) Опрости ми Гавро, бејах много гладна.
ГАВРАН: Оставила си ме, Пријо, тада на грани да гракћем сам, а стомак да завија цео дан.
ЛИСИЦА: Не буди циција, дај бар сира пола, зар желиш да патим од бола?
ГАВРАН: Желим само да ти вратим. (размишља) мммммм...Али, кад размислим, неће бити исто. Мени је бар лице чисто. Гладан јесам, али нисам ко ти бесан. Да не би патила од бола, ево теби сира пола.
ЛИСИЦА: (лија се клања) Хвала друже до небеса. Испричај ми један штос, засврбе ме нешто нос. Виц неки кажи, нема преваре, нема лажи.
ГАВРАН: (сумњичаво) Искуство ми моје каже ова лија много лаже. Брига тебе за свет бели, ти хоћеш мој сир цели. Ипак, ево теби сира пола. Како ти сада ово звучи? Само да не умреш од бола, добро знам лијо како је кад стомак закрчи.
Аутор текста: Радован Павловић
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
