Још од давне 1889.године, када је решењем министра просвете наша школа почела са радом, пролазила је заједно са својим ђацима и својим Севојничанима кроз многе борбе и ратове, а по једном храбром јунаку и сада носи име.
Данас је за нас важан дан, Дан школе.
Иако је 21.век, опет водимо борбу, само другачију од ових претходних. Поштујући мере и препоруке Владе Републике Србије, данашњи дан обележавамо тихо, без свечане приредбе и икаквог окупљања. Обележавамо га тихо, али поносно јер је име наше школе познато у целој Србији, а томе доприносе њени ђаци као и сви запослени.
Поносни смо што је школа центар образовања и културе нашег места. Настављамо давно започету традицију.
Мало ко зна да је образовање у Севојну постојало и пре оснивања саме школе, а везује се за постојање цркве. О томе сведочи следећи запис:
„Запис даскала Михаила из 1712. године, сачуван на књизи коју је Обрен екмешчија поклонио „у цркву севоиничку, храм Светог архангела Михаила“ казује да још на почетку XVIII века у цркви брвнари у Севојну постоји даскал – учитељ који подучава ђаке и припрема из за свештенички позив. Други запис помиње извесног Јована Поповића даскала, такође у цркви у Севојну, али 1776. године. Значило би то да школа за свештенике и даље ради у цркви у којој се током турске окупације, уз дозволу турских власти, обавља служба божија за хришћане из Ужица, који у граду немају цркву све до подизања новог храма Светог Георгија средином XIX века. Стара црква Светог Марка у XVIII веку није имала дозволу да служи“.
Нека овај податак свим Севојничанима служи за понос, а свим ђацима нека буде мотив да радом и учењем наставе славну и богату историју својих предака.
Свим ђацима и запосленима честитамо Дан школе.
